Petak 18. Avgust 2017.

Zoran Barbulović: Ženski rukometni tim ima perspektivu i sjajnu budućnost ali je potrebno vreme

10.12.2015. u 17:24 | Intervju, Rukomet, Sport

BOR ( IST Media, Vladan Tričković ) Kada razgovarate sa Zoranom Barbulovićem, trenerom ŽRK Bor, ne može a da vas u njegovim očima ne opčini entuzijazam i strast prema rukometu. Ceo svoj život je podredio ovoj igri, a sve je počelo davne i turbulentne 1992. godine, kada se latio trenerskog poziva u mlađim kategorijama muškog rukometnog kluba u Boru.

 

Rad sa tada jednom od najboljih generacija koju je imao rukometni klub, čiji su članovi između ostalih bili Borko Đorđević, Marko Malešević, Danilo Simić i Dušan Todorović, čija se imena vezuju za najbolje klubove u zemlji, dao je volje i elana Barbuloviću na samom početku karijere.

 

kiza (1)

 Kiza – život posvetio rukometu

 

Od 1995. do 2001. godine radi sa seniorskim timom Bora, i tu stiče veliko iskustvo, a od 2002. godine pa do danas, Zoran Barbulović, popularni Kiza, sinonim je na ovim prostorima za ženski rukomet.

 

Iza njega su brojni uspesi. U sezoni 2002/03 plasman u Super ligu za žene sa ekipom Bora, gde se takmiče sve do 2007, kada preuzima ŽRK Zaječar i uvodi ih u Super ligu.

 

Dve godine kasnije u Super ligu uvodi i ŽRK Čačak, sledi kratak povratak u Zaječar i rad sa mlađim kategorijama, do iznenadnog poziva ŽRK Inđije, takođe člana Super lige Srbije, gde se zadržava do leta 2015 godine.

 

Nakon sedam godina rada širom zemlje usledio je povratak kući. Klupski uspeh nije ostao neprimećen, jer je Barbulović 2005. godine bio deo stručnog štaba juniorske reprezentacije Srbije i Crne Gore na Svetskom prvenstvu u Češkoj.

 

Sad na novom početku…Super B liga, kraj prvog dela sezone, visoko drugo mesto na tabeli i odmah pitamo: Jeste li zadovoljni ?

“ U suštini jesam zadovoljan. Kratko smo zajedno, potrebno je vreme da se ekipa upozna, uigra, a mi smo to pokušavali, i verujem, donekle uspeli u hodu. Prave partije očekujem u nastavku prvenstva. Kao neki propust mogu da izdvojim utakmicu pred domaćom publikom i poraz od ekipe Mladosti iz Nove Pazove. Posle toga smo ostale utakmice na svom parketu igrali u grču, što je evidentno bilo u poslednjem kolu protiv Juniora iz Beograda. Tu smo drugi put poraženi u sezoni. Mladost i neiskustvo su tu došli do izražaja,“ započinje priču Zoran Barbulović, trener Ženskog rukometnog kluba Bor.

rukometasice feat

Jedina dva poraza Boranke su zabeležile pred domaćom publikom

 

Kada je reč o igračicama sa strane, da li su opravdale epitet pojačanja?

 

“Sumirajući utiske sa kolegama iz stručnog štaba složni smo da smo sa pojačanjima napravili pravu stvar, da su sve devojke pokazale visok nivo profesionalizma, i da su opravdale naša očekivanja. Domaće igračice su ih odlično prihvatile, i ta se hemija, kako mi treneri volimo da kažemo, videla na terenu. Možda smo očekivali više od devojaka koje su ulazile sa klupe i time imali mogućnost veće rotacije na parketu, no, očekujem da će i to doći na svoje mesto. Bitno je da kod njih vidim želju i motiv za napredovanjem,“ nada se Barbulović.

 

Pripreme za nastavak sezone praktično teku ?

 

“Mi ćemo do kraja 2015. godine raditi na tehničko-taktičkoj pripremi koja je uz fizičku i psihološku pripremu najbitnija. Koristićemo odlične uslove u Ustanovi Sportski centar u Boru i u nastavku priprema nakon Nove godine. Na startu prolećnog dela šampionata očekuje nas derbi sa ekipom Požarevca pred našom publikom, i tu ćemo biti u situaciji da povoljnim rezultatom odmaknemo jednom od konkurenata. Biće zanimljiva trka, jer će prve dve ekipe izboriti ulazak u Super ligu Srbije,“ naglašava uspešni rukometni strateg i izdvaja svoje saradnike, koji su, kako kaže, dali nemerljiv doprinos u radu. U prvoj ekipi to su Vlada Nikolić i Zlatko Krsmančić zadužen za golmane, u drugoj Slavoljub Stevanović, Miloš Pavlović zadužen za rad u trećoj ekipi i Aleksandra Mihajlović i Bojana Milić, koje vode brigu o devojčicama u mini rukometu.

 

Veliku pažnju poklanjate omladinskom pogonu ?

 

“Oformili smo trenerski kadar koji ima znanja i umeća da svoje iskustvo prenese na devojčice koje treniraju marljivo i vredno, i možda je među njima neka nova Ljiljana Knežević, Svetlana Kitić, Andrea Lekić ili Katarina Krpež. Zaista ima jako zanimljivih devojčica sa neverovatnim potencijalom, ali je na njima hoće li taj talenat prikazati na velikoj sceni, možda već do godine u Super ligi,“ ističe Barbulović.

 

Bili ste u Zaječaru, Čačku, Inđiji. Sedam godina je prošlo i opet ste u Boru. Kako Vam se iz ove perspektive čini celokupan sport u gradu bakra? Ima li ova sredina potencijala?

 

“Bor je širom stare Jugoslavije bio poznat po rudniku i po fudbalskom klubu. Boli me malo kada vidim da je bivši učesnik Kupa pobednika kupova pao na veoma niske grane. Raduje me uspeh košarkašica, igraju Prvu ligu Srbije, takođe i rezultati evropske prvakinje u streljaštvu Bobane Veličković što predstavlja buđenje individualnih sportova. Ipak, najvise me čini srećnim što se rukomet vraća na velika vrata. Smatram da je potrebno da nova energija uđe u sport, i da se obavi sveobuhvatna reorganizacija većine sportskih kolektiva koji godinama tapkaju u mestu ili tonu. Infrastruktura je zadovoljavajuća ali se očigledno loše radi. Posebno bih izdvojio Savaču kraj Borskog jezera kao sportsko-rekreativni potencijal neslućenih razmera. Neko se mora ozbiljno pozabaviti time ako želimo da budemo konkurentni u toj oblasti ostalim regionima,” – završava ovaj razgovor Zoran Kiza Barbulović, rukometni trener, pedagog, kulturan i vaspitan, odmeren u svom izlaganju i gospodin u svakom smislu te reči.

 

Dame, Kizo, srećno!

 

  • Recent Comments

    Flyfishing Zlot: Dobro to jeste malo neuobicajan sport za nase podneblje ali je jedan posle Big Game Fishing najprofi...
    Zoran Andrejić: Sram vas bilo,poltroni!!!Sram nas bilo,BORČANI!!!...
    Marija Šutulović: Zakon drugačije kaže.......
    Bambi: Ista je situacija i na Bambi Pozarevac, nema penziono, nema zdravstveno, kompletno obezbedjenje kol...