Petak 20. Oktobar 2017.

Korupcija i političari glavne pretnje – istraživanje

27.02.2017. u 15:41 | EU Integracije, Tema dana

SRBIJA, (Istraživanje, EurActive.rs) Građani Srbije kao najveću pretnju za unutrašnju bezbednost smatraju korupciju i kriminal, kao i ponašanje političara i lošu vlast, a skoro svaki drugi smatra da vlast nije uopšte ozbiljna u borbi protiv korupcije, pokazalo je 14. februara predstavljeno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Iako većinom nisu voljni da prihvate nezavisnost Kosova, građani ne smatraju da je rat dobro rešenje da se ono zadrži u okviru Srbije.

 

Istraživanje sprovedeno pre mesec dana pokazalo je da više od polovine građana smatra da je nacionalna bezbednost Srbije ugrožena, s tim što 15% smatra da je veoma ugrožena, 42% veruje da je ugrožena donekle, dok trećina misli da je ugrožena u maloj meri, a 13% ne zna. Najveća pretnja za unutrašnju bezbednost po mišljenju građana Srbije su korupcija i kriminal (35%), i ponašanje političara i loša vlast (31%), dok su neki od drugih odgovora siromaštvo i nezaposlenost (5%), nesloga (5%), stanje na Kosovu i Metohiji (3%), migranti (3%) i obaveštajne službe (2%).

 

 

Kada je o korupciji reč, 71% građana smatra da je rizik od korupcije veliki, a skoro svaki drugi smatra da država nije ozbiljna u borbi protiv korupcije (45%), dok 38% njih smatra da je donekle ozbiljna jer se obračunava sa pojedinim slučajevima, 12% smatra da se država ozbiljno bori protiv korupcije, a pet% nema stav.

 

Građani smatraju da je nacionalnu bezbednost najbolje ojačati ulaganjem u ekonomski razvoj i obrazovanje (38%), bezbednosne snage (10%), dok je rešavanje nerešenih pitanja sa susedima i unapređenje saradnje na trećem mestu sa 10%.

Kada je o spoljnoj bezbednosti reč, skoro svaki treći ispitanik smatra da je glavni problem politika velikih sila prema Srbiji (32%), dok 15% kao pretnju vidi terorizam, 10% spoljnu i unutrašnju politiku Srbije i političare, migrante pretnjom smatra devet% ispitanika, a susede osam%, pet% tvrdi da je problem organizovani kriminal na Balkanu, tri% projekat Velike Albanije, a dva% dalje rasparčavanje Srbije.

 

Više od polovine građana se ne plaši terorističkih napada (39% uglavnom ne, 20% nimalo ne), dok se malo više od svakog trećeg boji – 29% je odgovorilo sa uglavnom da, a šest% da se veoma boji. Manje od polovine građana smatra da je država sposobna da spreči terorističke napade u Srbiji – 39% je ocenilo da uglavnom jeste, a šest% da jeste u potpunosti, dok je 29% reklo da uglavnom nije, a 20% da uopšte nije, a šest% je reklo da ne zna.

 

Kao najpouzdaniji način za državu da odvrati građane Srbije od pridruživanja terorističkim grupama građani smatraju borbu protiv siromaštva i marginalizovanosti grupa iz kojih se regrutuju teroristi (37%).

 

Kada je o odnosima u regionu reč, više od trećine građana se plaši izbijanja oružanog sukoba na Balkanu u narednih pet godina, što je prema navodima BCBP povećanje, s tim što 29% kaže da se uglavnom plaši, a 9% da se veoma plaši, dok samo 16% navodi da se nimalo ne plaši, a 38% da se uglavnom ne plaši, a 8% ne zna.

 

Istraživanje ukazuje da više nego svaki svaki četvrti građanin (28%) ne bi bio spreman da pruži ikakvu podršku sugrađanima u slučaju da su pogođeni sukobima u susednoj zemlji, dok narednih 24% ne zna da li bi bio spreman, 27% bilo spremno da prihvati izbegle, 11% da izvrši pritisak na vladu da ih predstavlja, 6% da im se pridruži u sukobu, a 4% da ih podrži finansijski.

 

 

Kosovo  ne poznajemo, ali ne damo

 

Istraživanje pokazuje da ubedljiva većina građana nema nikakve lične veze s Kosovom – 78% nema rođake i prijatelje na Kosovu, 80% se tokom poslednje godine nije susrelo ili razgovaralo sa osobom albanske nacionalnosti, a 65% nikada nije bilo na Kosovu, pri čemu je nakon 1999. na KiM bilo samo sedam% ispitanika.

 

Kada je reč o prihvatljivom rešenju za KiM, skoro trećina građana smatra da je svaki dogovor po pitanju Kosova u redu, ukoliko nema formalnog priznanja Kosova (31%), a sličan udeo (30%) smatra da je dobar svaki dogovor koji obezbeđuje zaštitu Srba, svaki 10. podržava podelu Kosova (11%), svaki 12. podržava nezavisnost ako bi dovela do stabilnosti i ubrzala razvoj Srbije (osam%).

 

U pogledu mogućeg ishoda uređivanja odnosa Beograda i Prištine, svaki četvrti građanin smatra da će Kosovo biti nezavisno, svaki peti misli da će ostati deo Srbije, isti udeo smatra da će biti podeljeno između Albanije i Srbije, dok skoro svaki 10. smatra da će se ujediniti sa Albanijom, a manje od svakog trećeg kaže da ne zna.

 

Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić navela je da grupu od 20% građana koji smatraju da će Kosovo ostati deo Srbije čine oni sa osnovnom školom, školom za radnička zanimanja, ali i članovi Srpske radikalne stranke.

 

Tri četvrtine građana podržava dijalog sa Prištinom, a samo je 9% za prekid, mada građani smatraju da Albanci imaju veće koristi od dijaloga, a BCBP navodi da istraživanje na KiM pokazuje da Albanci veruju da Srbi imaju više koristi.

 

 

Najratoborniji oni koji ne znaju šta je rat

 

Prema rezultatima istraživanja, tri četvrtine građana ne smatra da je opravdano ući u oružani sukob da bi KiM ostali u sastavu Srbije, svaki 10. smatra da je opravdano, a 14% nema stav po ovom pitanju.

 

“Najratoborniji su oni koji nikada nisu ratovali – mladi od 18 do 29 godina i to u procentu od 15%. Zato bi stariji trebalo da im objasne da rat nije romantičan već ogroman gubitak za sve strane”, rekla je Sonja Stojanović Gajić.

 

Prema njenim rečima, među zagovornicima rata najviše ispitanika je sa samo osnovnom školom ili nezavršenim fakultetom.

 

Suprotno od te grupe građana, najmanje onih koji tvrde da bi se pridružili oružanom sukobu ima među glasačima SNS, i to 3%, dok ih među glasačima DS nema.

 

“U rat bi najradije išli radikali i pristalice DSS, ali sa njima bi bili njihovi politički protivnici iz LDP i DJB, dok su pristalice DS i SNS one koje su najmanje spremne da uzmu oružje u ruke”, rekla je Stojanović Gajić.

 

Istraživanje se sastojalo od 135 pitanja, sprovedeno je od 26. decembra 2016. godine do 14. januara 2017, na reprezentativnom uzorku od 1.403 punoletnih građana. Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić navela je na konferenciji za novinare da bi istraživanje trebalo da doprinese radnoj grupi Vlade koja radi na novoj strategiji bezbednosti. Prema rečima direktorke, anketa je sprovedena pre “čuvenog voza” koji je krenuo ka Kosovu 14. januara i razmene pretnji između elita iz Prištine i Beograda.

 

Napisala: S.V. (EurActive.rs)

Foto: BCBP/screenshot

  • Recent Comments

    alfreddecandia: Koliko ja vidim kriv je vozač kamiona jer nije smeo da skrene desno iz leve trake ako je već imao ...
    dejan: Neka korist i od kladionica...
    Pancho Villa: Napolju je deset stepeni. Da li ovaj direktor i ja živimo na isoj planeti....Meni je hladno dok či...
    Aleksej Aleksejevic: E sad nismo duzni toliko nego mnogo manje ... nije sija nego vrat . Poverenje je veoma krhka stvar ....